You are here

KANDIDA INFEKCIJA (KANDIDIJAZA)

Gljivične infekcije polnih organa su uglavnom uzrokovane gljivicom Candidom albicans i često se pojavljuju kod žena. Candida albicans se normalno nalazi u crevima i na koži čoveka. Do infekcije tj. prekomernog bujanja gljivice dolazi kada je iz određenih razloga poremećena imunološka ravnoteža i zbog nekih spoljašnjih uticaja. Kandidijaza je gotovo uvek posledica autoinfekcije tj. infekcije gljivicama koje normalno nastanjuju čovekov organizam i koje počinju da se iz određenih razloga, u određenom trenutku, intenzivno razmnožavaju. Najčešci uzroci nastanka su: prekomerna upotreba antibiotika širokog spektra, upotreba kontraceptivnih tableta, prekomerna higijena polnih organa upotrebom alkalnih sapuna koji uništavaju normalnu floru sluzokože, trudnoća, menstruacija, neadekvatan veš, neadekvatni higijenski ulošci, neregulisana šecerna bolest itd. Loša regulacija šećerne bolesti smanjuje otpornost organizma na infekcije. Kada se šecerna bolest dobro reguliše, odbrana od infekcije ponovo je onakva kao i kod osoba koje ne boluju od šecerne bolesti. Kod osoba sa loše regulisanom šecernom bolesti krv i telesne tečnosti imaju više glukoze što ih čini boljom podlogom za razvoj mikroorganizama, pa tako i gljivice Candide albicans koja onda uzrokuje infekciju. Kod žena se javlja peckanje i svrab polnog organa i pojacan sekret koji je najcešce bele boje. Crvenilo je znak upale, a vagina je prekrivena belim sirastim kolonijama gljivice. Kod muškaraca se uglavnom ne javljaju simptomi (tzv. asimptomatski nosioci). Mogu se javiti bele naslage na glansu penisa i prepucijumu. Može se javiti i sekret iz mokraćne cevi. Simptomi su pogotovo izraženi nakon polnog odnosa jer trenje dodatno pojačava osećaj peckanja i svrab. Kod žena se nakon polnog odnosa može javiti i bol. Svrab se može proširiti i na područje oko analnog otvora (čmara). Dijagnoza ovog gljivičnog oboljenja se postavlja mikroskopskim pregledom razmaza materijala uzetog sa zahvaćenog dela vagine, glansa penisa ili prepucijuma. Ponekad lekar i samim pregledom po karakterističnom izgledu može zaključiti da se radi o infekciji Candidom albicans. S obzirom da antibiotici podstiču rast gljivica oni se ne koriste u terapiji već se pribegava antimikotičkoj terapiji. Kod žena se primenjuje u obliku vaginaleta koje se stavljaju u vaginu i krema koje se primenjuju spolja, a kod muškaraca krema se maže po glansu i prepucijumu. Terapija se može sprovoditi i tabletama (takođe antimikoticima). Obično simptomi nakon terapije vrlo brzo nestaju. U slučaju čestih reinfekcija treba proveriti šećer u krvi jer jedan od prvih simptoma šećerne bolesti može biti infekcija polnih organa Candidom albicans. Pravilno održavanje higijene polnih organa je vrlo važno. Ne treba ih prati prejakim antiseptičkim sredstvima. Na taj način se uništava prirodna odbrambena barijera tj. normalna bakterijska flora i stvaraju se uslovi za nastajanje gljivične infekcije. Dovoljno je svakodnevno pranje polnih organa vodom i odgovarajućim sapunom. Treba izbegavati sintetički veš i usku odecu.

Neki od najposećenijih unosa baze znanja

GENITALNI HERPES

Genitalni herpes je veoma zarazna virusna polna infekcija, koja je karakteristična po bolnim napadima plihova i rana na koži koji se vraćaju. Genitalni Herpes je polna bolest koju uzrokuje virus herpesa: Herpes Simplex Virus tipa 2. Kod žena se ova bolest žargonski naziva i vaginalni herpes. Postoje dva različita tipa virusa, jedan koji pogađa region oko usta (HSV-1) i drugi koji se uglavnom javlja na genitalijama (HSV-2). HSV-1 se javlja kao groznica (mali crveni plikovi) koju ljudi dobijaju na usnama i ustima i nema razloga da bude tretiran kao polna bolest.

UREOPLAZMA

Genitalna ureaplazma (ureaplasma urealyticum i ureaplasma parvum), je vrsta mikroorganizma iz porodice mikoplazmi, koja uzrokuje određene genitalne infekcije, kao i neplodnost, kod muškaraca i kod žena. Ureaplazma se pre svega prenosi polnim odnosom. Seksualni partneri mogu, ne znajući, uvek iznova prenositi infekciju jedno drugom. Infekcija se obično dešava kod mladih žena, onih koje imaju višestruke seksualne partnere i koje koriste oralnu kontracepciju umesto kondoma.

DA LI POSTOJE KONDOMI RAZLIČITIH VELIČINA?

Kondomi se prave u različitim dužinama i širinama i različiti proizvođači prave različite veličine. Ne postoji standardna dužina kondoma, mada će se oni napravljeni od lateksa, ako treba, uvek dodatno rastegnuti da pasuju muškom penisu u erekciji.  Širina kondoma takođe može da varira. Neki kondomi imaju malo manju širinu da bi potpuno prijanjali dok su neki drugi kondomi malo širi. Proizvođači kondoma su shvatili da su različite dužine i širine potrebne pa sve više proširuju svoj asortiman.

HLAMIDIJA

Hlamidija je poznata kao tiha polna bolest, jer se često dešava da simptomi izostanu, a posledice ako se ne leci su opasne. Hlamidija se prenosi seksualnim kontaktom sa obolelom osobom. Kada se ne leči, hlamidija može trajno da ošteti polne organe i da dovede do steriliteta i kod žena i kod muškaraca. Takođe hlamidija može da se prenese i u toku porođaja na dete. Svaka seksualno aktivna osoba može dobiti hlamidiju. Što je veci broj seksualnih partnera, veci je rizik od infekcije.

PAPANIKOLAU TEST

Papanikolau test se obavlja jednom godišnje tokom redovnog ginekološkog pregleda. Papa test je brz, bezbolan i jednostavan- štapićem na koji je namotana vata uzima se bris grlića materice, zatim se sadržaj nanosi na staklenu pločicu, oboji posebnim bojama i posmatra pod mikroskopom. Na ovaj način se vide ćelije grlića i eventualne promene u njihovoj veličini, izgledu. Nalaz se klasifikuje u pet grupa (I, II, III, IV i V), pri cemu su grupe I i II normalni nalazi, a ostali zahtevaju dodatno ispitivanje. Prvi Papa test treba uraditi pre 21.