PRESEMENA TEČNOST, SEMENA TEČNOST, SPERMA

Presemena tečnost je sperma u manjim količinama koju muskarac luči tokom seksaa, većina muskaraca to ni ne oseti i ne primeti, pošto je u malim količinama i slabog inteziteta.  U presemenoj  tečnosti se mogu naći spermatozoidi.  Ukoliko  se ne koristi neko kontraceptivno sredstvo teoretski je moguće da devojka  ostane u drugom stanju tokom seksulanog odnosa, takođe, moguć je i prenos nekih polno prenosivih infekcija ako se ne koristi kondom.

Semene žlezde i prostata proizvode beličastu tečnost nazvanu semena tečnost, koja se meša sa spermatozoidima kako bi se stvorila sperma. U pubertetu se prizvode milioni spermatozoida svakog dana.  Spermatozoid je veoma mali, svega 0,05 milimetara dugačak. Ove ćelije se razvijaju u testisima, u sitnim semenim kanalićima. Na rođenju u ovim kanalićima se nalaze obične ćelije, ali se u pubertetu pod dejstvom hormona one transformišu u spermatozoide. Razvoj ide tako da ćelije formiraju glavu i kratak rep, tako da liče na punoglavce. U glavi se nalazi genetski  materijal, a rep služi za kretanje kako bi ove ćelije mogle da odu u epididimis, gde se završava njihov razvoj. Potrebno je 4 do 6 nedelja da spermatozoidi prođu kroz epididimis. Oni zatim prelaze u vaz deferens ili spermatični kanal. Pri seksualnom uzbuđenju penis postaje čvrst jer se njegova unutrašnjost ispunjava krvlju, a ta čvrstina je neophodna kako bi penis mogao ući u vaginu žene. Pri stimulaciji penisa, mišici oko reproduktivnih organa se kontrahuju i 'guraju' spermu kroz sistem kanalića i kroz uretru van. Proces izbacivanja semena zove se ejakulacija  i u izbačenoj količini nalazi se i do 500 miliona spermatozoida. Spermatozoidi, kada se nađu u reproduktivnom sistemu žene, putuju kroz cerviks do jajovoda i tamo se spajaju sa jajnom ćelijom,  ukoliko se ona tamo nalazi i ukoliko je spremna za oplođnju. Dovoljan je samo jedan spermatozoid da bi došlo do oplodnje jajne ćelije.

Neki od najposećenijih unosa baze znanja

HLAMIDIJA

Hlamidija je poznata kao tiha polna bolest, jer se često dešava da simptomi izostanu, a posledice ako se ne leci su opasne. Hlamidija se prenosi seksualnim kontaktom sa obolelom osobom. Kada se ne leči, hlamidija može trajno da ošteti polne organe i da dovede do steriliteta i kod žena i kod muškaraca. Takođe hlamidija može da se prenese i u toku porođaja na dete. Svaka seksualno aktivna osoba može dobiti hlamidiju. Što je veci broj seksualnih partnera, veci je rizik od infekcije.

DIJAFRAGMA

To je gumeni disk koji se stavlja u vaginu kako bi se pokrilo ušće materice (cerviks) i sprečio prolazak spermatozoida. Pre stavljanja dijafragme potrebno je otići kod ginekologa,  da bi se odredila veličina dijafragme koja će se koristiti. Dijafragma se stavlja pola sata pre odnosa, a skida se posle 6 do 8 sati nakon seksualnog odnosa. Nakon toga se  sredstvo opere sapunom i vodom i može se ponovo koristi. Pre postavljanja, dijafragmu treba prekriti spermicidnom penom.

PAPANIKOLAU TEST

Papanikolau test se obavlja jednom godišnje tokom redovnog ginekološkog pregleda. Papa test je brz, bezbolan i jednostavan- štapićem na koji je namotana vata uzima se bris grlića materice, zatim se sadržaj nanosi na staklenu pločicu, oboji posebnim bojama i posmatra pod mikroskopom. Na ovaj način se vide ćelije grlića i eventualne promene u njihovoj veličini, izgledu. Nalaz se klasifikuje u pet grupa (I, II, III, IV i V), pri cemu su grupe I i II normalni nalazi, a ostali zahtevaju dodatno ispitivanje. Prvi Papa test treba uraditi pre 21.

LEČENJE PPI

Polne bolesti kao što su hlamidija i gonoreja (triper) mogu biti uspešno izlečene korišćenjem različitih antibiotika. S druge strane, mikroorganizmi koji su izazivači genitalnih bradavica, ili Herpesa (HSV), ostaju prisutni u organizmu pojedinca, ali se mogu kontrolisati, u čemu pomažu razliciti lekovi i medicinski preparati. HIV ili Hepatitis, mogu biti samo delimično kontrolisani. Kada se pojavite kod vašeg lekara, on će Vas verovatno upitati zašto mislite da ste zaraženi.

TRIHOMONIJAZA

Trihomonijaza je polno prenosiva bolest, koju uzrokuje mali organizam po imenu trihomonas vaginalis (trichomonas vaginalis). Najčešće su ovom bolešću pogođene žene, iako i muškarci mogu postati zaraženi i preneti infekciju na svoje partnere putem seksualnog kontakta. Trihomonijaza (infekcija trihomonasom) je izlečiva polna bolest, koja se najčešce javlja kod mladih, seksualno aktivnih žena. Da bi dijagnostikovao trihomonijazu, doktor mora uraditi fizičko ispitivanje i test u laboratoriji.