You are here

PRESEMENA TEČNOST, SEMENA TEČNOST, SPERMA

Presemena tečnost je sperma u manjim količinama koju muskarac luči tokom seksaa, većina muskaraca to ni ne oseti i ne primeti, pošto je u malim količinama i slabog inteziteta.  U presemenoj  tečnosti se mogu naći spermatozoidi.  Ukoliko  se ne koristi neko kontraceptivno sredstvo teoretski je moguće da devojka  ostane u drugom stanju tokom seksulanog odnosa, takođe, moguć je i prenos nekih polno prenosivih infekcija ako se ne koristi kondom.

Semene žlezde i prostata proizvode beličastu tečnost nazvanu semena tečnost, koja se meša sa spermatozoidima kako bi se stvorila sperma. U pubertetu se prizvode milioni spermatozoida svakog dana.  Spermatozoid je veoma mali, svega 0,05 milimetara dugačak. Ove ćelije se razvijaju u testisima, u sitnim semenim kanalićima. Na rođenju u ovim kanalićima se nalaze obične ćelije, ali se u pubertetu pod dejstvom hormona one transformišu u spermatozoide. Razvoj ide tako da ćelije formiraju glavu i kratak rep, tako da liče na punoglavce. U glavi se nalazi genetski  materijal, a rep služi za kretanje kako bi ove ćelije mogle da odu u epididimis, gde se završava njihov razvoj. Potrebno je 4 do 6 nedelja da spermatozoidi prođu kroz epididimis. Oni zatim prelaze u vaz deferens ili spermatični kanal. Pri seksualnom uzbuđenju penis postaje čvrst jer se njegova unutrašnjost ispunjava krvlju, a ta čvrstina je neophodna kako bi penis mogao ući u vaginu žene. Pri stimulaciji penisa, mišici oko reproduktivnih organa se kontrahuju i 'guraju' spermu kroz sistem kanalića i kroz uretru van. Proces izbacivanja semena zove se ejakulacija  i u izbačenoj količini nalazi se i do 500 miliona spermatozoida. Spermatozoidi, kada se nađu u reproduktivnom sistemu žene, putuju kroz cerviks do jajovoda i tamo se spajaju sa jajnom ćelijom,  ukoliko se ona tamo nalazi i ukoliko je spremna za oplođnju. Dovoljan je samo jedan spermatozoid da bi došlo do oplodnje jajne ćelije.

Neki od najposećenijih unosa baze znanja

PAPANIKOLAU TEST

Papanikolau test se obavlja jednom godišnje tokom redovnog ginekološkog pregleda. Papa test je brz, bezbolan i jednostavan- štapićem na koji je namotana vata uzima se bris grlića materice, zatim se sadržaj nanosi na staklenu pločicu, oboji posebnim bojama i posmatra pod mikroskopom. Na ovaj način se vide ćelije grlića i eventualne promene u njihovoj veličini, izgledu. Nalaz se klasifikuje u pet grupa (I, II, III, IV i V), pri cemu su grupe I i II normalni nalazi, a ostali zahtevaju dodatno ispitivanje. Prvi Papa test treba uraditi pre 21.

HEPATITIS C

Hepatitis C spada u grupu infektivnih bolesti i pogađa jetru. Uzrokuje ga HCV infekcija. Postoji: akutni Hepatitis C koji se odnosi na prvih 6 meseci infekcije HCV- om, dok se hronični hepatitis, odnosi na slučaj kada virus preživi u ljudskom organizmu duže od 6 meseci. Virus može biti miran u organizmu decenijama, bez ikakvih vidljivih fizičkih simptoma. Hepatitis C se prenosi jedino putem krvi i to: korišcenjem istih igala, rođenjem (od strane HCV inficirane majke), retko i polnim odnosom (najcešce ukoliko je partner zaražen i još nekom polnom bolešcu).

GINEKOLOŠKI PREGLED

Ginekolog će te uputiti da skineš odeću od struka naniže (obično u ordinaciji stoji paravan iza kojeg se nalazi vešalica za odeću i papuče) i da legneš na ginekološki sto. Nekim devojkama je lakše da kod ginekologa dođu u suknji  koju onda ne moraju da skinu, ali sasvim je OK da dođeš i u pantalonama. U ordinaciji u tim trenucima smeju da budu samo ginekolog i eventualno medicinska sestra koja mu/ joj pomaže.  Ako se bilo ko drugi zatekne tu,  tvoje je pravo da tražiš da u ordinaciji,  za vreme pregleda, ostanu samo lekar i sestra.

URINARNE INFEKCIJE

Kada se kaže urinarne infekcije misli se na bakterijske infekcije urinarnog trakta koji čine: uretra, ureteri, bešika i bubrezi. Veoma su česta pojava i ne spadaju u polne bolesti, ali one predstavljaju bitan faktor u razvijanju i prenošenju polnih infekcija. Urinarne infekcije se još nazivaju i infekcije mokraćnih puteva i infekcije urinarnog trakta. U pitanju je infekcija koju izaziva bakterija u urinarnom traktu. Svi delovi sistema za mokrenje mogu biti pogođeni infekcijom, ali su ipak najčešce inficirani bešika i uretra.