PRESEMENA TEČNOST, SEMENA TEČNOST, SPERMA

Presemena tečnost je sperma u manjim količinama koju muskarac luči tokom seksaa, većina muskaraca to ni ne oseti i ne primeti, pošto je u malim količinama i slabog inteziteta.  U presemenoj  tečnosti se mogu naći spermatozoidi.  Ukoliko  se ne koristi neko kontraceptivno sredstvo teoretski je moguće da devojka  ostane u drugom stanju tokom seksulanog odnosa, takođe, moguć je i prenos nekih polno prenosivih infekcija ako se ne koristi kondom.

Semene žlezde i prostata proizvode beličastu tečnost nazvanu semena tečnost, koja se meša sa spermatozoidima kako bi se stvorila sperma. U pubertetu se prizvode milioni spermatozoida svakog dana.  Spermatozoid je veoma mali, svega 0,05 milimetara dugačak. Ove ćelije se razvijaju u testisima, u sitnim semenim kanalićima. Na rođenju u ovim kanalićima se nalaze obične ćelije, ali se u pubertetu pod dejstvom hormona one transformišu u spermatozoide. Razvoj ide tako da ćelije formiraju glavu i kratak rep, tako da liče na punoglavce. U glavi se nalazi genetski  materijal, a rep služi za kretanje kako bi ove ćelije mogle da odu u epididimis, gde se završava njihov razvoj. Potrebno je 4 do 6 nedelja da spermatozoidi prođu kroz epididimis. Oni zatim prelaze u vaz deferens ili spermatični kanal. Pri seksualnom uzbuđenju penis postaje čvrst jer se njegova unutrašnjost ispunjava krvlju, a ta čvrstina je neophodna kako bi penis mogao ući u vaginu žene. Pri stimulaciji penisa, mišici oko reproduktivnih organa se kontrahuju i 'guraju' spermu kroz sistem kanalića i kroz uretru van. Proces izbacivanja semena zove se ejakulacija  i u izbačenoj količini nalazi se i do 500 miliona spermatozoida. Spermatozoidi, kada se nađu u reproduktivnom sistemu žene, putuju kroz cerviks do jajovoda i tamo se spajaju sa jajnom ćelijom,  ukoliko se ona tamo nalazi i ukoliko je spremna za oplođnju. Dovoljan je samo jedan spermatozoid da bi došlo do oplodnje jajne ćelije.

Neki od najposećenijih unosa baze znanja

MIKROPLAZMA

Mikoplazma je veoma česta polno prenosiva bolest ili urinarna infekcija uzrokovana mikrorganizmima koji imaju osobine bakterija i nastanjuju se u uretri ili reproduktivnom sistemu. Mikoplazma je zapravo grupa bakterija koja uključuje više od 70 razlicitih vrsta. Mikoplazma hominis se, kao i ureaplazma, često nalazi u vagini i može da uzrokuje infekcije muškog i ženskog genitalnog trakta. Prisustvo mikoplazme obično nema simptoma. Vremenom, usled povećanja njihovog broja i/ ili oslabljenja imunog sistema, ona može da izazove odredene infekcije.

PRESEMENA TEČNOST, SEMENA TEČNOST, SPERMA

Presemena tečnost je sperma u manjim količinama koju muskarac luči tokom seksaa, većina muskaraca to ni ne oseti i ne primeti, pošto je u malim količinama i slabog inteziteta.  U presemenoj  tečnosti se mogu naći spermatozoidi.  Ukoliko  se ne koristi neko kontraceptivno sredstvo teoretski je moguće da devojka  ostane u drugom stanju tokom seksulanog odnosa, takođe, moguć je i prenos nekih polno prenosivih infekcija ako se ne koristi kondom.

LEČENJE PPI

Polne bolesti kao što su hlamidija i gonoreja (triper) mogu biti uspešno izlečene korišćenjem različitih antibiotika. S druge strane, mikroorganizmi koji su izazivači genitalnih bradavica, ili Herpesa (HSV), ostaju prisutni u organizmu pojedinca, ali se mogu kontrolisati, u čemu pomažu razliciti lekovi i medicinski preparati. HIV ili Hepatitis, mogu biti samo delimično kontrolisani. Kada se pojavite kod vašeg lekara, on će Vas verovatno upitati zašto mislite da ste zaraženi.

KAKO SE HIV NE MOŽE PRENETI?

Ljubljenjem-  Da biste se zarazili morate u svoj krvotok uneti potrebnu količinu HIV-a. U pljuvačci ima virusa, ali u izuzetno malim količinama koje ne mogu da izazovu HIV infekciju u drugoj osobi.  Medutim, ako oba partnera imaju velike posekotine u ustima ili desne koji jako krvare, postoji rizik za prenos infekcije.  Ipak,  ljubljenja u usta,
ak ni francuskim poljubcem nije način prenosa HIV- a.

Kijanjem, kašljanjem, korišcenjem istih caša, šolja, sedenjem u istoj prostoriji sa HIV pozitivnom osobom, grljenjem, dodirivanjem itd.

PAPANIKOLAU TEST

Papanikolau test se obavlja jednom godišnje tokom redovnog ginekološkog pregleda. Papa test je brz, bezbolan i jednostavan- štapićem na koji je namotana vata uzima se bris grlića materice, zatim se sadržaj nanosi na staklenu pločicu, oboji posebnim bojama i posmatra pod mikroskopom. Na ovaj način se vide ćelije grlića i eventualne promene u njihovoj veličini, izgledu. Nalaz se klasifikuje u pet grupa (I, II, III, IV i V), pri cemu su grupe I i II normalni nalazi, a ostali zahtevaju dodatno ispitivanje. Prvi Papa test treba uraditi pre 21.