You are here
TESTIRANJE NA HIV. KAKO, GDE, KADA?
Pre nego što odlučite da se testirate postavite sebi neka pitanja koja ce Vam pomoći u odluci da li da se testirate ili ne.
Kolika je verovatnoca da sam se zarazio/ la, odnosno, da li sam do sada:
- imao/ la makar i jedan seksualni odnos bez kondoma?
- imao/ la seksualne odnose sa velikim brojem partnera ili sa osobom koja je imala seksualne odnose sa velikim brojem partnera?
- imao/ la seksualne odnose pod uticajem alkohola i/ ili droge?
- imao/ la seksualne odnose sa osobom koja ubrizgava drogu u venu?
- razmenjivao/ la igle ili pribor za pripremanje i uzimanje droge intravenski?
Ako ste na neko od ovih pitanja odgovorili potvrdno trebalo bi da se testirate.
Posetite svog lekara opšte prakse, školskog lekara, epidemiologa, infektologa, dermatologa ili ginekologa. On će Vas posavetovati i uputiti u najbližu ustanovu koja radi testiranje na HIV. U ustanovu gde se testovi vrše, možete otici i direktno bez uputa, s'tim što ćete, u tom slučaju, možda platiti testiranje.
Ukoliko ste imali neki rizičan kontakt i sumnjate da ste možda HIV pozitivni, potrebno je da prođe neko vreme, da biste mogli da se testirate. Anititela koja test traži u krvi se ne pojavljuju sat, dva ili dan nakon infekcije u potrebnoj količini da bi ih test uočio. Obično im je potrebno šest do osam nedelja. Ovaj vremenski period, od trenutka kada se infekcija dogodila do pojave dovoljne količinespecificnih anititela, zove se " period prozora" . U tom periodu rezultat testa može biti negativan
ak i ako infekcija postoji (lažno negativan rezultat), pa je zato za većinu testova potrebno sačekati nekoliko meseci pre nego što se urade.
Testiranje je:
dobrovoljno- što znaci da je to samo Vaša odluka i niko ne može da Vas natera da se testirateukoliko ne želite.
poverljivo- podrazumeva prisan, poverljiv i iskren razgovor izmedu Vas i savetnika, s ciljemsavladavanja straha i stresa, a zatim donošenje ispravne, lične odluke, u vezi sa testiranjem na HIV. Poverljivost znači da sve što kažete kao klijent ostaje izmedu Vas i savetnika i nikada nece doći do treće osobe.
anonimno- podrazumeva da se ne morate predstaviti punim imenom i prezimenom, ako to ne želite,i da Vam za testiranje nije potrebna bilo kakva zvanična medicinska ili neka druga dokumentacija.
Test se radi tako što se uzme mala količina krvi iz vene, kao kad dajte krv za analizu krvne slike. Zatim se ta krv šalje dalje na analizu. Testovi koji se upotrebljavaju za proveru krvi i utvrđivanje prisustva HIV-a u organizmu dele se u dve grupe: oni koji traže specifična antitela kao odgovor na HIV i oni koji direktno traže virus. Najčešće se koristi osnovni ELISA test kojim se otkrivaju specifična antitela u krvi, ukoliko postoji HIV infekcija. Drugi test koji se koristi je Western Blot koji traži virusne proteine.
Test koji se koristi za otkrivanje HIV-a zove se PCR test. Ovaj test može da se radi posle nekoliko dana od rizičnog kontakta, ali se takvi testovi ne koriste često za rutinska testiranja. Važno je znati da tzv. brzi testovi, koji mogu da se kupe u apotekama, nisu za kućnu upotrebu i da ih nikako ne treba koristiti za samotestiranje zato što nisu dovoljno precizni, a i zato što je svakoj osobi neophodna podrška u trenutku kada saznaje rezultat.
Rezultati testa se saopštavaju lično i daju lično. U dalje savetovanje se, uz Vašu saglasnost, može uključiti osoba koju sami izaberete da Vam bude podrška.
